Можда јесмо носиоци љубави, али љубав ће заувек бити творац нас. Она је непресушни извор инспирација песницима и писцима. Љубав у нама буди најлепша осећања и даје снагу да пробудимо оно најбоље у човеку. Без ње, наш живот не би имао смисла.
Ретко благо које нас прати кроз цео живот, песници описују као посебан доживљај који се не може у потпуности дочарати речима.
Не постоји особа на овом свету која је савршена све док се неко не заљуби у њу. Све њене мане тада нестају. Остаје само савшена слика ње са свим врлинама и ниједном маном. Заљубљени се осећају неспретно, узбуђено и неописиво срећно када им вољена особа упути поглед. Они је описују као јединствену, бисерних очију, племените душе и виде је као светлост на крају тунела, иако, можда, није све како они кажу. Често због тога поседују страх, стрепе и не желе да им вољена особа приђе, бојећи се неузвраћене љубави и нарушавања њихових осећања због нечега што не знају.
Љубав је једина болест од које не желимо оздравити. Ако човека исувише упознамо, не можемо га волети, јер је љубав слепа. Зато само храбри умеју да воле.
